Koji je scenario za KiM najprihvatljiviji građanima Srbije?

Istraživanje CDDRI pokazala je da bi sporazum kojim bi Srbija priznala nezavisnost KiM, na eventualnom referendumu, podržalo 12,4 odsto građana, dok je takvo rešenje neprihvatljivo za 78,5 odsto ispitanika

Sporazum kojim bi Srbija priznala nezavisnost Kosova i Metohije podržalo bi oko 12 odsto građana, dok je priznanje nezavisnosti Kosova u zamenu za Zajednicu srpskih opština (ZSO) na jugu, četiri opštine na severu i eksteritorijanost za srpske manastire prihvatljivo za 36,4 odsto građana centralne Srbije, pokazalo je istraživanje Centra za društveni dijalog i regionalne inicijative (CDDRI) o rešavanju kosovskog pitanja.

Istovremeno istraživanje ”Analiza trendova 2019”, koje je uradila NVO ”Aktiv” u srpskoj zajednici na KiM i koje je takođe danas predstavljeno pokazalo je da među kosovskim Srbima opada podrška Briselskom sporazumu i da raste osećaj nesigurnosti i zabrinutosti srpske zajednice zbog opšteg stanja na KiM.

Istraživanje CDDRI pokazala je da bi sporazum kojim bi Srbija priznala nezavisnost KiM, na eventualnom referendumu, podržalo 12,4 odsto građana, dok je takvo rešenje neprihvatljivo za 78,5 odsto ispitanika.

S druge strane, priznanje nezavisnosti KiM, uz dobijanje Zajednice srpskih opština i eksteritorijalnosti za srpske manastire, podržalo bi oko 20 odsto građana, dok sa takvim scenarijem nije saglasno 58,2 odsto.

Za konačno rešenje statusa KiM po kojem bi Srbija priznala nezavisnost KiM i pristala na razmenu teritorija tako što bi dobila četiri opštine na severu KiM, a dala deo Preševske doline, pozitivino se izjasnilo za oko 16 odsto građana, dok se takvoj ideji protivi 66,7 odsto ispitanika.

Sporazum kojim bi Srbija priznala nezavisnost Kosova, a za uzvrat dobila tri opštine na severu KiM, dok bi Kosovska Mitrovica postala distrikt, na referendumu bi podržalo blizu 19 odsto ispitanika, dok je rešenje kojim se priznaje nezavisnost Kosova, a za uzvrat dobijaju četiri opštine na severu KiM, prihvatljivo za 22 odsto ispitanika.

Istraživanje je pokazalo da je među ponuđenin scenarijima najveću podršku dobio onaj po kojem bi Srbija priznala nezavisnost Kosova, a za uzvrat dobija četiri opštine na severu KiM, ZSO na jugu i eksteritorijanost za srpske manastire što je prijvatljivo za 36,4 odsto ispitanika.

Za sedmi scenario, koji bi podrazumevao rešenje uz najmanje ustupke obe strane, a kojim Srbije ne priznaje nezavisnost KiM, ali pristaje na članstvo tzv. Kosova u UN i za uzvrat dobija SZO, pozitivno se izjasnilo 32,6 ispitanika.

Istraživač CDDRI Nikola Jović rekao je da je istraživanje pokazalo da Kosovo izaziva veoma emocionalne reakcije kod građana i da se doživljava kao izvor sprskog identiteta i državnosti.

– Gde god postoji reč povezana sa nezavisnošću, ti scenariji se negativno ocenjuju što je veoma važno i treba uzeti u obzir kada se govori o potencijalnom referendumu. Na primeru Severne Makedonije se pokazalo da je važno kako će se nešto nazvati- rekao je Jović.

Upitani da se opredele za jedan od dva ponuđena scenarija za rešenje statusa KiM – sporazum o razmeni teritorija po kome Srbija dobija četiri opštine na severu KiM i daje deo Preševske doline i sporazum po kome ne priznaje nezavisnost KiM, ali tzv. Kosovo postaje član UN, 73 odsto ispitanika je izabrala drugi scenario, dok je 27 odsto podržalo prvi.

– Oni koji su podržali razmenu teritorija kažu da žele da se konačno reši to pitanje, da bi mogle da se rešavaju neke druge stvari. S druge strane, za ispitanike koji su podržali drugi scenario, a koji je na neki način odlaganje konačnog rešenja KiM, najvažnije je da nema nikavog ”de jure” priznanja nezavisnosti – rekao je Jović.

Istraživanje CDDRI sprovedeno je u poslednjoj nedelji septembra, a obuhvatilo je 1.183 ispitanika iz centralne Srbije (bez KiM).

Na panel diskusiji je predstavljeno i istraživanje ”Analiza trendova 2019”, koje je NVO ”Aktiv” sprovela u srpskoj zajednici na KiM, a koje je pokazalo da među kosovskim Srbima opada podrška Briselskom sporazumu.

Izvršni direktor NVO ””Aktiv”” Miodrag Milićević kazao je da 40 odsto ispitanih ne podržava Briselski sporazum, kao i da velika većina građana nema stav o tome što je, kaže, suprotno rezultatima iz prethodnih godina.

Analizirajući rezultate, zaključili smo da je pojava ideje razgraničenja, o kojoj se govorilo jedno vreme, uticala na pad podrške Briselskom sporazumu.

Izveštaj beleži zabrinjavajući porast nezadovoljstva Srba na KiM i da više od 90 odsto njih smatra da opšti trendovi na KiM nisu ohrabrujući za srpsku zajednicu.

– Zato ovu temu i ključne nalaze našeg izveštaja prezentujemo javnosti da bi sve informacije doprle do ključnih političkih aktera u Beogradu, Prištini i međunarodnoj zajednici, a čija je reakcija do sada izostajala – rekao je Milićević.

Takođe, anketa je pokazala da se 75,6 odsto Srba na KiM ne oseća slobodnim da izrazi svoje političke stavove, kao i da oko 60 odsto njih kaže da u južnoj pokrajini ne postoji političar kome veruju.

S druge strane, Srbi na KiM i dalje najviše poverenja imaju u Vladu Srbije i Kancelariju za KiM, dok najmanje veruju prištinskim institucijama i Euleksu.

Milićević je kazao i da je istraživanje, koje se sprovodi od 2015.godine, pokazalo alarmantan trend migracija sa KiM i da gotovo polovina srpskog stanovništva ne vidi sebe u južnoj pokrajini u narednih pet godina i da su nezaposlenost i loša ekonomska situacija najveći problemi sa kojima se suočavaju.

Zamenik direktora Kancelarije za KiM Damjan Jović rekao je da su istraživanja među Srbima na KiM rađena u specifičnim okolnostima i u sredini ””u kojoj slobode odavno nema””, te da se ne može očekivati da bez zazora i potpuno slobodno iznose svoja mišljenja.

– Ova istraživanja su korisna i pomoći će nam da bolje razumemo strahove, zebnje i očekivanja našeg naroda na KiM. Trudimo se da uradimo najviše što možemo i čini mi se da smo u tome sve uspešniji- rekao je Jović.

Dodao je da je svako ko misli da postoje brza i laka rešenja ”odmetnut” od realnosti u kojoj živi naš narod na KiM i od međunarodnih okolnosti u kojima Srbija pokušava da zaštiti minimum interesa naše države i naroda na KiM.

Komentarišući rezultate istraživanje koji se odnose na Briselski sporazum, Jović je kazao je zastoj u dijalogu Beograda i Prištine uticao na interesovanje za taj proces.

Dodao je i da je istraživanje pokazalo da mali broj građana zna sadržaj Briselskog sporazuma, iako se o njemu, kaže, svakodnevno govori, a i dostupan je na sajtu Kancelarije.

– Verujem da bi, kada bismo ljude iz Evropske komisije, koji se bave Zapadnom Balkanom ili pitanjem KiM, pitali da navedu prelazna merila za Poglavlje 35, malo njih moglo da nabroji više od pet merila – naveo je Jović.

Izvor: (Telegraf.rs/Tanjug)