RUS IM POKAZAO KO JE GAZDA Zbog poteza Vučića i Putina – u Vašingtonu noću niko mirno ne spava

Srdačni razgovori predsednika Srbije Aleksandra Vučića i predsednika Rusije Vladimira Putina u Sočiju i jačanje odnosa Beograda i Moskve ne gledaju se s odobravanjem u Vašingtonu. Uprkos tome što Vojska Srbije s NATO-om održava veliki broj vojnih vežbi, za američku administraciju je sporno što jedino Srbija u ovom delu Evrope učestvuje u zajedničkim vojnim vežbama s Rusijom, još od 2014. najmanje dva puta godišnje. Ameriku žulja i to što Srbija blagonaklono gleda na pomoć koju prilikom kupovine vojne opreme dobija od Rusije.

Da Ameriku pogađa nedavna poseta predsednika Vučića Rusiji, svedoči i to što je izaslanik državnog sekretara SAD za zapadni Balkan Metju Palmer rekao da SAD žele da vide potpunu normalizaciju odnosa Beograda i Prištine, što bi, prema njegovim rečima, značilo „međusobno priznanje”.

Iako mu je predsednik Vučić rekao da tako nešto ne dolazi u obzir, Palmer nije promenio retoriku koja datira još od Bila Klintona. „Kada bi priznali jedni druge, mogli bi da reše sporna pitanja kao susedi”, rekao je Palmer za regionalnu televiziju N1 Sarajevo i dodao da je potrebno da Beograd i Priština „sednu za sto, postignu dogovor i zajedno nacrtaju put ka evropskoj budućnosti”.

Vašington se zalaže i za ekonomsko povezivanje regiona, što predlaže specijalni izaslanik predsednika SAD Donalda Trampa Ričard Grenel, koji je prilikom posete Beogradu i Prištini naglasio da su ekonomija i trgovina ključni za trajni mir. Pobornik ove politike je i ambasador SAD u Beogradu Entoni Godfri, koji se nakon srpsko-ruskog samita u Sočiju sastao s predsednikom Vučićem.

„S Vučićem sam razgovarao, između ostalog, o zajedničkim koracima koji se mogu preduzeti u cilju daljeg ekonomskog razvoja Srbije. Fokusirani smo na napredak”, rekao je Godfri, koji je dodao da bi eventualni bojkot izbora dela srpske opozicije lišio mnoge glasače prilike da izraze svoje mišljenje što, kako misli, nije produktivno. U nedavnom intervjuu našem listu i ambasador Godfri je, takođe, govorio o „međusobnom priznanju” kao poželjnom rešenju za Kosovo.

Da je u SAD još struja koja s podozrenjem gleda na našu zemlju, svedoči i izveštaj Pentagona iz maja ove godine u kome je, između ostalog, navedeno: „Srbija je među zemljama zapadnog Balkana najpopustljivije okruženje kada je reč o ruskom uticaju, a pre dolaska na vlast Srpske napredne stranke na čelu s predsednikom Aleksandrom Vučićem 2012, bilateralne veze Srbije i Rusije u vojnoj oblasti bile su na znatno nižem nivou.”

To je nastavak politike koju kreiraju američke demokrate jer je još u julu 2017. Eliot Engel, jedan od najuticajnijih kongresmena iz redova Demokratske stranke, predložio amandman koji je prošao prilikom usvajanja američkog vojnog budžeta za 2018. u kome se od sekretara za odbranu traži da podnese izveštaj o vojnoj saradnji Srbije i Rusije.

Engel je tada rekao da ne samo da Srbija drži NATO na distanci već nastavlja da se naoružava ruskim oružjem. Zanimljivo je da je samo Srbija spomenuta kao sumnjiva da je podložna, kako se u nekim američkim medijima navodi, malignom ruskom uticaju. „Da se nalazim u jednoj od zemalja susednih Srbiji, a većina je učlanjena u NATO, ne bih bio spokojan zbog okretanja Beograda Moskvi”, rekao je tada Engel.

Izvor: Alo / Foto: Printscreen