Umesto pružene ruke, Rusiji stižu NATO rakete

Na samitu NATO-a male su šanse da će doći do otopljenja odnosa sa Moskvom, smatraju ruski eksperti, koji podsećaju da Alijansa planira da postavi nove rakete blizu granica s Rusijom.

Šef NATO-a Jens Stoltenberg je, uoči skupa lidera zapadnog vojnog saveza, najavio da će 3. i 4. decembra na agendi biti koordinacija politike prema Rusiji i situacija posle kraha Sporazuma o raketama srednjeg i kratkog dometa između Rusije i SAD.

On smatra da Alijansa treba da pregovara s Rusijom o kontroli naoružanja i da, takođe, treba da unapredi odnose s Moskvom.

„Rusija je naš najveći sused, i to će i ostati. Treba da razgovaramo s Rusijom kako bismo unapredili naše odnose. Ali čak i bez poboljšanja odnosa — moramo da se suočimo sa problemima. Mi smo za kontrolu naoružanja s Rusijom“, rekao je Stoltenberg za nemačku TV stanicu ARD.

Zvanični Berlin poručuje da je NATO spreman da pruži ruku Rusiji.
Američki protivraketni sistem Patriot MIM-104
Američki protivraketni sistem Patriot MIM-104

„NATO i dalje pruža ruku Rusiji. Nemačka smatra da prozor za dijalog sa Moskvom treba da ostane otvoren, da pregovore treba ispuniti sadržajem, ali da i Rusija treba da dâ svoj doprinos“, kaže državni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova Nemačke Nils Anen.
Ne očekujte pruženu ruku

Profesor MGIMO Dmitrij Danilo smatra da nema nikakvih naznaka da će NATO tokom samita u Londonu učiniti bilo kakav korak u cilju jačanja saradnje NATO-a i Rusije.

„Generalni sekretar je već rekao da će politika NATO-a ostati ista, a to je politika dva koloseka. Odbrana od Rusije i odvraćanje s jedne strane i podrška dijalogu s druge. Nema nikakvih naznaka da bi na ovom drugom planu NATO mogao da učini neki korak u pravcu jačanja dijaloga“, smatra on.

Ambasador Rusije u Velikoj Britaniji Andrej Kelin kaže da priče o tome da pretnje dolaze od Rusije predstavljaju svojevrsni „fejk njuz“ jer Rusija, kako kaže, ne nagomilava svoje vojne snage na granicama država-članica NATO-a, već pomno prati akcije Alijanse i na njih reaguje.

Igor Korotčenko, vojni stručnjak i glavni urednik časopisa „Nacionalna odbrana“, u izjavi za Sputnjik kaže da ne gaji nikakvu nadu da može doći do otopljavanja odnosa na relaciji NATO—Rusija.
Stoltenbergova izjava čista demagogija

„Nikakvih nagoveštaja za to nema i nikakvog otopljavanja neće biti. To je iluzija“, kaže on i svoju tvrdnju obrazlaže time da NATO na zvaničnom nivou, kao deo doktrine, ostaje pri stavu da je Rusija vojni protivnik.

„Tako da je to o čemu Stoltenberg sad govori — čista demagogija. Neće biti nikakvog poboljšanja jer NATO ne želi da unapredi odnose s Rusijom. Na Rusiju u Briselu gledaju kao na vojnog protivnika, i od toga sve proizlazi“, navodi Korotčenko.
Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg
Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg

To, kaže, potvrđuju i NATO vežbe, čija je agenda redovno potpuno antiruska.

„Očekujemo raspoređivanje raketa srednjeg dometa na teritoriji zemalja-članica NATO-a. I to je ono što će se sigurno desiti sledeće godine“, kaže Korotčenko.

Ruski ekspert, međutim, smatra da je dijalog potreban, i podseća na format Savet Rusija—NATO, u okviru kojeg treba razgovarati.

„O tome da je dijalog neophodan pričamo već 30 godina, a vidimo rezultat — približavanje NATO-a granicama Rusije i to što smo predstavljeni kao vojni protivnik. Zbog toga nikakvog pomaka neće biti“, pesimističan je on Korotčenko.
Zapad podeljen

Konstantin Blohin iz Centra bezbednosti Ruske akademije nauka pak smatra da su Stoltenbergove reči pogrešno interpretirane.

„To ne znači da je on za normalizaciju odnosa sa Rusijom, to znači da odvraćanje Rusije ne zamenjuje dijalog, odnosno da se dijalog mora voditi da bi se kontrolisale krizne situacije… Pregovarački proces nije zamena za odvraćanje jer je smisao postojanja i formiranja NATO-a odvraćanje Rusije i konsolidacija Zapada“, kaže Blohin.

On ukazuje na to da je Zapad podeljen u gotovo svim stavovima i da su ti pokušaji konsolidacije zasnovani na antiruskoj pretnji.

„Ni u Evropi nema jedinstva. Makron se izjašnjava za saradnju s Rusijom, drugi iznose rusofobične stavove. Evropa je podeljena i NATO se nalazi u krizi“, ističe on.

Ni on ne vidi da se može govoriti o nekom poboljšanju odnosa i ukazuje da se kroz sva dokumenta, kroz izjave zvaničnika, svuda, kao crvena linija provlači ista stvar — odvraćanje.

sputniknews