Vučić: Neće biti nikakvih sankcija zbog oružja; Briselski list: Meta Rusija, ne Srbija

BEOGRAD – Neće biti nikakvih sankcija Srbiji, izjavio je predsednik Aleksandar Vučić povodom navoda o mogućim sankcijama SAD zbog kupovine ruskog naoružanja.
“Neće biti nikakvih sankcija”, rekao je Vučić za Prvu tv i dodao da eventualne američke sankcije ne bi pogodile zemlju i građane.

“Nisu to sankcije koje mogu da pogode vas, valjda neki ljudi žele da uvek bude ‘što gore, to bolje’. To su sankcije koje bi možda pogodile mene ili bi možda pogodile neku firmu ili bi možda pogodile nekog funkcionera. To ne bi pogađalo narod”, rekao je Vučić u direktnom uključenju na TV Prva.

Objasnio je da je danas potpuno drugačiji tip odnosa i mogućih sankcija.

“Verujem da to nije realno i da se tako nešto neće dogoditi, mi ćemo da vodimo računa o svojoj objektivnoj snazi. Mi nismo Turska, mi nemamo tu vrstu moći i snage, ja sam toga sasvim svestan. Da li vas vređa i da li vas boli to što vam drugi određuje dokle možete, šta možete, šta ne možete, šta da radite….? Možete da uđete u svoje cipele, ja ne mogu u cipele 42 i 43”, naveo je Vučić.

Naglasio je da Srbija mora da se ponaša racionalno i realno i poručio da ljudi uopšte ne treba da brinu o sankcijama, nego treba da razmišljaju o našem ekonomskom razvoju.

Poručio je i da kada se naoružavamo, ne naoružavamo se za rat, već se naoružavamo za to da rata ne bude.

“Naoružavamo se da bismo pokazali svima da smo tvrd orah i da odvratimo svakog potencijalnog agresora od naše zemlje”, rekao je .

Osvrnuo se i na primedbe političkih protivnika u zemlji – kada se, kaže, ne naoružavamo, onda kažu da imamo slabu vojsku, a kada se naoružavamo – pitaju što se naoružavamo.

“Šta god da uradite, ništa ne valja”, zaključio je Vučić.

Nju Jurop: Meta sankcija zbog oružja nije Srbija već Rusija

Sankcije zbog kupovine ruskog oružja propisane su zakonom i vrlo su ozbiljne, ali su usmerene na Rusiju, a ne bilo koju drugu zemlju, pa ni na Srbiju, piše briselski Nju Jurop (New Europe).

Magazin podseća da je visoki zvaničnik Stajt departmenta Tomas Zarzecki boravio u Beogradu gde je sa srpskim zvaničnicima razgovarao o kupovini sofisticiranih protivvazduhoplovnih raketnih sistema od Rusije.

Zarzecki rukovodi Radnom grupom 231 američkog Stejt departmenta zaduženom za primenu sankcija prema ruskom bezbednosnom sektoru i onima koji s njim sarađuju.

“Zakon o suprostavljanju američkim protivnicima putem sankcija je vrlo ozbiljan kada su ovakve stvari u pitanju”, kaže visoki zapadni diplomata za Nju Jurop.

“Ovde je reč o Rusiji, a ne o Srbiji”, rekao je drugi zvaničnik.

Visoki zvaničnik američke administracije ističe za Nju Jurop da su sankcije usmerene na Rusiju, a ne na bilo koga drugog i da im nije im cilj da naruše odbrambene sposobnosti partnera SAD.

“Primena je propisana zakonom i razgovore vodimo da bismo pomogli zemljama da prepoznaju kojim bi transakcijama rizikovale da im budu uvedene sankcije pre nego što se to desi. Sankcije su ozbiljne i imaju punu podršku Kongresa”, naveo je taj zvaničnik.

Nju Jurop navodi da su srpski zvaničnici potcenili i nedavnu pretnju zamenika pomoćnika državnog sekretara SAD i specijalnog izaslanika SAD za Zapadni Balkan Metjua Palmera, koji je rekao da bi Srbija mogla da se suoči sa ciljanim američkim sankcijama ako nastavi da kupuje sofisticirano rusko oružje.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je rekao da Beograd vodi odgovornu politiku nabavke oružja i ne želi da stvori bilo kakve tenzije ni s Vašingtonom ni sa evropskim državama.

“Verujem da ćemo rešiti nesporazume sa našim američkim partnerima kao što smo i do sada to činili”, rekao je Vučić.

Nju Jurop podseća da je u centru pažnje kupovina protivvazduhoplovnog sistema “Pancir”, koji je prvi put prikazan tokom zajedničke srpsko-ruske vojne vežbe koja je krajem oktobra održana u Beogradu.

Uz “Pancir” je neočekivano raspoređen i ruski protivvazduhoplovni raketni sistem dugog dometa S-400, što je bio prvi put da Rusija iznese taj sistem izvan teritorije svojih saveznika, navodi se u tekstu.

Prema ponašanju magazina, mnogi veruju da je taj potez bio namerna provokacija usmerena ka NATO-u.

“Izgleda da Rusi nisu pitali domaćina, Srbiju. Pre će biti da su im rekli da S-400 dolazi”, rekao je za Nju Jurop diplomata zadužen za bezbednosna pitanja, govoreći o protivvazduhoplovnom sistemu treće generacije, koji je bio u prvom planu nesporazuma između NATO-a i članice tog saveza, Turske, zbog odluke te zemlje da kupi rusko oružje.

“Pored toga, činjenica da je S-400 raspoređen u Srbiji znači da je zemlja članica NATO-a morala da dopusti tranzit, što je i učinila. To je i ignorisanje Alijanse”, dodao je diplomata u izjavi za magazin.

Srbija planira da kupi i četiri borbena helikoptera MI17, tenkove i transportere od Rusije.

“Rusi daju ponude koje Srbija ne može da odbije”, kaže jedan bezbednosni stručnjak.

Srbiju optužuju da sedi na dve stolice, nakon što je odbila da uvede sankcije Moskvi zbog pripajanja Krima i podrške separatistima na istoku Ukrajine, piše Nju Jurop.

Podseća se i da Beograd dobija upozorenja da mora da počne da usklađuje spoljnu politiku sa EU, što je Srbija u više navrata obećala da će učiniti, ali kada postane članica tog bloka.

Nakon više od pet godina, međutim, izgleda kao i da evropske zemlje sankcije protiv Rusije sprovode manje odlučno, dodaje Nju Jurop.

Prema podacima Evrostata, trgovinska razmena između Rusije i Evrpske unije porasla je od januara do aprila za 2,2 odsto u odnosu na prethodnu godinu, na 82,6 milijardi evra.

“Oni koji najglasnije pozivaju Beograd da se pridruže sankcijama protiv Rusije, verovatno imaju najveći udeo u obimu trgovinske razmene. To je biznis, ništa lično… ili moralno”, kaže diplomata, dodajući da je Turska, ključna članica NATO-a, kupovinom ruskog sistema S-400 drsko ignorisala pretnje sankcijama i otvorene primedbe saveznika iz Alijanse, zaključuje Nju Jurop.

Izvor: Tanjug