Đoković u Parizu govorio o uspesima srpskih sportista i čiju će pesmu pevati

Novak Đoković je u četvrtfinalu Mastersa u Parizu deklasirao Stefanosa Cicipasa i primakao se osvajanju petog trofeja u „gradu svetlosti“, a u dobrom raspoloženju je posle meča proveo više od pola sata u razgovoru sa srpskim novinarima.

Na pitanje novinara koju će pesmu zapevati u čuvenoj pariskoj dvorani ako osvoji trofej, Đoković je odgovorio:

-Harisa Džinovića, sa ovim promuklim glasom očigledno. Neprevaziđeni Haris.

Brojne uspehe srpskih sportista, među kojima su i veličanstvene Novakove pobede na najjačim turnirima već 12-13 godina, naš as objašnjava na sledeći način:

-Vrlo prosto… Mi smo stari evropski narod, imamo jake, snažne gene. Imamo fizičku predispoziciju, mentalnu takođe, a i sport nam je nekako kulturološki usađen od ranih dana svakog deteta. To je prisutno i u drugim zemljama, ali kod nas se igranje loptom vrednuje. To je nešto što se gubi u poslednje vreme, zbog neke evolucije ili tehnološke revolucije. Promenio se način života mladih ljudi – rekao je Đoković.

Osvajač 16 grend slem titula je apelovao na mlade ljude da se više bave sportom.

– Želim da iskoristim priliku da im kažem da što više vremena provode napolju uz sport, nije bitno koji je u pitanju, nezavisno od uslova i vremenskih prilika. Naravno da je onda moguće da u nekim kasnijim fazama, pogotovo u profesionalnom sportu možete da imate uspeh. Razvoj tehnologije nas vezuje za zatvoreni prostor, u kojem inače imam dobre rezultate. Odrastao sam napolju, na planini i većinu tog vremena sam provodio.

Noleta posebno zabrinjava što u tenisu nema sistema i sve je prepušteno slučaju.

– Brine me da mi u jako malo sportova imamo strukturu i sistem. Mi praktično bez sistema pravimo vrhunske svetske rezultate u mnogim sportovima, što je zaista neverovatno. Košarka deluje da ima dobar sistem, odbojka takođe, dok u tenisu to i dalje nije slučaj. Nadam se da ćemo mi svi udruženim snagama da promenimo tu sliku, da uspostavimo sistem, kako bi to bilo održivo. Da ne bude 10-15 godina uspeha, pa da nemamo igrača više. To je bio slučaj u mnogim zemljama, a dobra primer je Švedska. To je zemlja sa izuzetnom bogatom teniskom istorijom, sa šampionima poput Borga, Vilandera, Edberga, a sad nema nikoga. Meni kao teniseru je najviše stalo do tenisa i na tome moramo da poradimo, na nekim konstruktivnim postavkama za budućnost.

Za srpsku i svetsku istorijsku ličnost izabrao je:

-Tesla! Zašto? On je vanvremenski čovek, univerzalni um, dotakao je određene visine i dimenzije koje nisu pojmljive nama. Posle 100 godina svih njegovih izuma i svega što je ostavio za sobom – neverovatan legat, ali i neko ko je bio neshvaćen kao čovek. Mene dosta privlači čitava njegova životna priča, pa sam dosta čitao o njemu i pričao s ljudima. Bio je usamljen, ali i neko ko je poštovao prva životne vrednosti. Cela njegova priča je impresivna! Ne mogu da se kao sportista poredim s njim, ali se nekako poistovećujem sa Teslinom životnom pričom. Prilično mlad, sa 12 godina sam otišao u Nemačku i tamo ostao sam, bez roditelja. To je za mene bilo šokantno, ali sam pronalazio snagu da prevaziđem to, jer sam video viši cilj i svrhu. Mogu da se identifikujem kroz Teslinu priču i da pronađem inspiraciju – završio je Đoković vrlo zanimljiv razgovor sa srpskim novinarima.

Izvor: vesti-online.com