SPECIJALNI ZADATAK TRAMPOVOG IZASLANIKA: Grenel dolazi da REŠI KOSOVSKI ČVOR, ali i obuzda NAJMOĆNIJU ZEMLJU EU

Amerikanci žele rešenje, i to što je brže moguće.

Imenovanjem specijalnog izaslanika američkog predsednika za dijalog Beograda i Prištine Ričarda Grenela, inače aktuelnog ambasadora SAD u Nemačkoj, u domaćoj javnosti otvorile su se dve teme – da Amerika želi što pre rešenje za Kosovo i Metohiju i da bi razgraničenje ponovo moglo da bude vraćeno za pregovarački sto.

Iako se o razgraničenju ne govori u zvaničnim okvirima, čini se da ta teza, bar u očima stručnjaka i poznavaoca prilika na Balkanu nije bez pokrića. Utoliko više, ako se u obzir uzme činjenica da je Grenel imenovan za izaslanika direktno sa ambasadorskog mesta u Berlinu. A, Berlin je od samog pominjanja ideje razgraničenja kao mogućeg rešenja pitanja Kosova, njen oštar protivnik.

Za razliku od nemačkih zvaničnika, Amerikanci su u poslednje vreme bili mnogo mekši u svojim stavovima, govoreći da je za njih prihvatljivo rešenje do koga dođu Beograd i Priština, ne isključivši u svojim izjavama ni mogućnost promene granica.

Grenel će se, bez sumnje baviti pitanjem dijaloga kao Trampov čovek od poverenja, ali stručna javnost otvorila je još jedno pitanje – da li je njegov specijalni zadatak i na relaciji sa Nemačkom, u ublažavanju njihovog stava prema promeni granica.

To sugerišu i diplomatski izvori, koji ukazuju na “kartu” na koju bi SAD moge da odigraju.

– Grenel je u Berlinu od 2017. godine, i nisu mu nepoznati stavovi Nemačke kada je reč o Zapadnom Balkanu, pa i kosovskom problemu, koje je u poslednjih godinu dana maltene postalo sinonim za ovdašnji region koga, konačno, treba dovesti u red. Poznati su mu i stavovi Merkelove koja je eksplicitna u tome da nema promene granica na Balkanu – priča izvor.

Sa druge strane, kaže, Amerikanci čini se žele rešenje, i to što je brže moguće, tim pre što EU, iako formalno posreduje u dijalogu, nije imala naročito uspeha u njemu.

S tim u vezi treba posmatrati američko pojačano interesovanje za konačno rešenje, koje je uzelo zamah krajem prošle godine pismima Donalda Trampa srpskom i tzv. kosovskom predsedniku Aleksandru Vučiću i Hašimu Tačiju, a koji se nastavio izjavom njegovog sada već bivšeg savetnika za nacionalnu bezbednost Džona Boltona o tome da je za SAD prihvatljivo rešenje do koga dođu Beograd i Priština.

Prethodnih meseci nastavilo se u sličnom tonu, gotovo da nije bilo izjave američkih zvaničnika kojima nije ohrabrivano i podsticano pronalaženje rešenja za “kosovski čvor”, gotovo bez ograničenja.

Uz sve to, treba dodati i imenovanje specijalnog izaslanika SAD za Balkan Metjua Palmera, što je bilo iznenađenje, a odmah zatim i specijalnog izaslanika predsednika SAD za dijalog Beograda i Prištine Ričarda Grenela, što je još veće iznenađenje.

Kako se u javnosti može čuti, upravo sve ovo znači da bi Amerika, a pre svih Donald Tramp, zapravo želeo da poen pripiše sebi i poentira ove godine sa rešenjem problema dugog više od dve decenije, pre svega zbog toga što se bliži predsednička kampanja u SAD.

Zbog svega toga bi u obzir, bar kada je reč o Americi, razgraničenje moglo da dođe u obzir kao moguće rešenje, oko koga postoji saglasnost i dvojice političkih pregovarača Beograda i Prištine, Aleksandra Vučića i Hašima Tačija.

Da bi Bela kuća možda mogla da ubedi zvanični Berlin da je takvo rešenje prihvatljivo, i da bi upravo to mogao da bude Grenelov posao, smatra američki profesor i analitičar Edvard Džozef.

– Grenel je ambasador u Nemačkoj i, iako je tamo imao nesporazuma, svestan je o brigama Nemačke u vezi politike koju je inicirao bivši savetnik za nacionalnu bezbednost SAD Džon Bolton koja je, izgleda, bila u korist razmene teritorija (između tzv. Kosova i Srbije). Moguće je da je Bela kuća i dalje angažovana na Balkanu i da veruje da je Grenel osoba koja može da ubedi Nemačku. Ali, stavovi važnih rukovodioca u regionu su da razmena teritorije može biti rizična i destabilizujuća – rekao je Džozef.

Naveo je i da su oni koji prate kosovsko pitanje “zabrinuti i u konfuziji kada je Grenelovo imenovanje u pitanju”.

– Oni koji prate ovo pitanje su zabrinuti i u konfuziji kada je Grenelovo imenovanje u pitanju. Oni koji misle da njegovo imenovanje može da odrazi Boltonov pristup o podeli (tzv.) Kosova, što bi, naravno, stvorilo mnoge ozbiljne probleme u Severnoj Makedoniji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini, kao i unutar (tzv.) Kosova… Ali nama koji tako razmišljamo, (njegovo imenovanje) ne daje nam mnogo sigurnosti – naveo je on.

Kazao je i da kada je Džon Bolton bio savetnik za nacionalnu bezbednost, “mislim da je imao podršku za ideju, a koju je favorizovala i Federika Mogerini, o razmeni teritorija, o jednoj vrsti podele (tzv.) Kosova”.

– Izgleda da su o tome razgovarali i Tači i Vučić nekoliko meseci. Mogerini je to podržala, ali svi znamo da se nemačka kancelarka Angela Merkel snažno usprotivila tome, kao i ostali rukovodioci u regionu koji bi bili pod direktnim uticajem toga – kazao je Džozef, koji je istakao da je dobro što je Bela kuća, u vreme mnogih drugih kriza, zainteresovanja da reši ovo pitanje ali, istovremeno, “čudno je i ostaje da se vidi šta to znači za američku politiku u regiji”.

Kako kaže doktorand Fakulteta političkih nauka Stefan Surlić, Grenelovo angažovanje i uopšte, pa i pre nego što je američki Senat potvrdio njegovo imenovanje, moglo bi da znači da je ideja razgraničenja i dalje “u igri”.

Foto: YoutubePrintscreen/BALKAN INFO – Zvanični kanal
– Njegovo imenovanje u kontekstu bliskog prijateljstva sa Boltonom, poverenja koje uživa kod Trampa i animoziteta koji gaji prema aktuelnoj nemačkoj politici, može značiti da je ideja razgraničenja ponovo aktuelna – ističe Surlić.

Ričard Grenel boravio je prošle nedelje u Beogradu i Prištini, a na oba mesta on je istakao da je njegov cilj sveobuhvatno rešenje za (tzv.) Kosovo.

Izvor: Srbija Danas/Blic