PREOKRET KOJI JE ŠOKIRAO ZAPAD: Vučić je spreman da…

Američki predsednik Donald Tramp je zainteresovan da bude od pomoći u dijalogu Beograda i Prištine, kaže za Danas Kameron Manter, bivši američki ambasador u Srbiji i doskorašnji predsednik Ist Vest instituta (EWI).

Manter je u Beogradu proteklih dana imao više sastanaka sa srpskim državnim vrhom – pre svega sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i ministrom spoljnih poslova Ivicom Dačićem.

Ponovo ste u Beogradu. Kakvu misiju imate?

– U okviru Balkanskih dijaloga, koje sprovodi Ist Vest institut, imali smo jednu seriju razgovora ove godine, imaćemo još jednu uskoro – u decembru. Pokušavamo da ljude uključimo što više, naročito u tekuće razgovore Amerike i Evrope. Amerika ima novog izaslanika – Meta Palmera, a EU novog komesara za spoljnu politiku, Kosovo ima izbore 6. oktobra, drugim rečima, novi ljudi, nove ideje. Hoćemo da ih okupimo da razgovaraju. I svrha mog dolaska je da razgovaram sa ljudima o takvoj vrsti dijaloga i da naučim o tome šta se događa.

Šta očekujete od tog dijaloga?

– Mislim da postoji šansa da ljudi koji rade na ovoj vrsti tema razgovaraju. Računamo na to da bi to mogla da bude, ne samo velika javna debata, već i „tiha“ diplomatija, da se izvučemo od nekih velikih pitanja – bilo da je to Kosovo i Srbija, ili koja je budućnost Bosne, Severne Makedonije, da se izvučemo od takozvane transakcione diplomatije i da vidimo kako naći zajedničku osnovu da se neka od ovih pitanja reše. Donja granica, a tako verujemo u Ist Vest institutu, kao i ja, da su problemi regionalni i da ih samo jedna država ne može rešiti i zato je tu i biznismen DŽon Jovanović, član Borda. Dakle, političari, ekonomisti, regionalni pristup. Imamo mnogo ambicioznih ideja da istražimo i želimo da saznamo kako bi bile primljene od političkih lidera. Predsednik Vučić i gospodin Dačić su bili vrlo prijemčivi.

Da li ste sa Vučićem imali razgovore o mogućem nastavku duboko zaglavljenih pregovora Beograda i Prištine?

– Pošto su zaglavljeni, nismo razgovarali o tome šta je bilo prošle sedmice, ali smo mnogo više razgovarali o planovima i perspektivama dijaloga Kosova i Srbije i kakav bismo dijalog imali u decembru, možda bismo mogli da rešimo neka pitanja. Naravno, još ne znamo ko će biti sa kosovske strane, ali znamo da je predsednik Vučić zainteresovan. Takođe, želimo da osiguramo da Amerikanci i Evropljani budu uključeni. Zabrinuti smo za stvari koje nisu bile pre 10 godina kad sam bio ambasador. Reč je o tome da su Kinezi sada ovde, Turci su zainteresovani, Rusi imaju drugačiji skup ideja… Mi želimo da budemo sigurni da razumemo poziciju svakog od njih, jer je ovo na duži rok.

Da li vam je predsednik Vučić predstavio svoj plan za Kosovo?

– Ne, ali način na koji smo razgovarali nije bio – evo ga moj plan, nego koji je pristup najkorisniji. A razgovarali smo o dugoročnim planovima, šta su najčešći problemi, šta je sa problemom ekonomskog rasta, transformacijom ekonomije, demografskim problemom koji stvara odlazak ljudi iz regiona…

Mislite li da Metju Palmer može da odblokira pregovore Beograda i Prištine?

– Može da pomogne.

Situacija je prilično komplikovana, jer ima dosta zainteresovanih. Sad su umešani i zvanični Berlin i Pariz.

– Ne samo oni. Tu je i Brisel. Ali mi i želimo da svi oni budu uključeni, jer mi i želimo da svako iz regiona, ko može da pomogne, bude uključen. Mislim da je Palmer jako dobro informisan o regionu, a sa njegovom pozicijom izaslanika mislim da će dati fokus razgovorima, što uključuje američku vladu. Ne mislim da će Palmer da uperi prst i da reši sve probleme, ali mislim da je on jako dobro rešenje.

Mislite li da novi Trampov savetnik za nacionalnu bezbednost koji je postavljen nakon odlaska DŽona Boltona, može da odblokira pregovore?

– To je teško reći, jer ne poznajem dobro gospodina O’Brajena, ali je drugačiji od Boltona. Bolton ima dugu istoriju rada u administraciji za nacionalnu bezbednost u Vašingtonu. O’Brajen ne, ali ima reputaciju da dobro radi sa ljudima u timu, kao i da ima poverenje predsednika Trampa, što je jako važno. Koliko znam, a znam samo na osnovu pisanja medija, predsednik Tramp je zainteresovan da bude od pomoći ovde. To znamo iz Boltonovih izjava i Trampovih susreta sa različitim liderima, i to ukazuje da je zainteresovan. Sa američke tačke gledišta, čini mi se da postoji vladin fokus na razgovore, ali mislim da to nije dovoljno. Moraju da budu fokusirani na ljude koji rade na ekonomskim reformama, koji se bave investicijama ili na budućoj ekonomskoj strukturi. Jer šta mi u osnovi želimo u regionu – da zemlje regiona žive u miru sa svojim susedima, da sprovode demokratske reforme… Ne možete samo potpisati parče papira, potreban je težak rad, potrebno je angažovanje, i čak i ako sam lično zadovoljan američkim angažmanom, mislim da je potrebno uključiti više ljudi iz različitih oblasti.

Pomenuli ste u intervju za N1 da je dijalogu Beograda i Prištine potrebna „tajna diplomatija“. Šta se dešava iza zavese?

– Kada pogledamo, tu je diplomatija koja je vidljiva i diplomatija koja je tiha. Kada vide da je nešto tajno, ljudi se uzbude jer pomisle da postoji nekakav plan, ali ja ne radim za vladu, niti znam ikakav tajni plan. Ali znam da postoji potreba za „tihim razgovorima“, gde ljudi pokušavaju da nađu i testiraju ideje. U javnoj debati politički lideri obe zemlje kažu – ako damo ovo da li ćemo dovoljno dobiti zauzvrat, šta dobijamo, ko gubi, ko pobeđuje… i to razumem. U tihoj debati mi razmatramo mogućnosti – šta ako. U tišini razmatramo ideje – možda je dobro za Srbiju i Kosovo, ali ne i za susede i hajde da vidimo zašto. Tiha diplomatija omogućava ljudima da izgrade poverenje, istraže ideje i to onda pretvoriš u pravi sporazum, nadam se.

Američki senatori su bili protekle sedmice u Beogradu i rekli da je Vučić spreman sporazum sa Kosovom. Šta mislite o tome?

– Zanimljivo, nisam bio na tim sastancima pa ne znam šta je Vučić rekao, ali u prevodu – Vučić je spreman da razgovara, ne i da potpiše papir. I mislim da je to dobro, jer i na Kosovu ima ljudi koji su spremni da razgovaraju. Mislim da je Vučić spreman da razgovara jer je svestan da je budućnost Srbije, suštinski povezana s budućnošću Kosova. Jedno ne ide bez drugog.

Znate li da li bivši predsednik Bil Klinton učestvuje u razgovorima, pošto je Srbija donirala dva miliona dolara njegovoj fondaciji?

– Mnogo je ljudi, kao što je bivši predsednik Klinton, koji bi bili idealni da se uključe u razgovore o Kosovu, ali ne znam ništa o tome.

Šta mislite o zvaničnim idejama političkih rukovodstava tih država da Kosovo i Albanija formiraju Veliku Albaniju?

– Dok sam bio diplomata bili smo protiv formiranja Velike Albanije, jer se nadamo da će i Kosovo i Albanija postati deo Evropske unije, kao i za Albance koji žive u Severnoj Makedoniji.

Poslednji put kad smo razgovarali rekli ste da ne znate tačno šta Trampova administracija želi na Balkanu. Znate li sada?

– Ima nekoliko stvari koje Trampova administracija želi da ohrabri dijalog, jer ne imenujete specijalnog izaslanika ako to ne želite. Mislim da u svakoj zemlji postoji veza između unutrašnje i spoljne politike, a predsednik tramp je u toj tradiciji i želeo bi da vidi pobedu u pobedu u spoljnoj politici. Ne znam da li to radi zbog dubokog poznavanja prilika u regionu, ali znam da je bi za unutrašnje potrebe to bila pobeda.

Nazad u UN

* Kakav je vaš stav o predlozima srpske opozicije da se rešenje kosovskog pitanja vrati u Ujedinjene nacije?

– Ne znam za takve predloge, ali mislim da sve to treba da bude na stolu. Želimo da izbegnemo zamrznuti konflikt i sve one predloge koji bi mogli da da nas vrate unazad.

(Danas.rs)