Šta se događa s vašim telom kada je toplotni udar

Toplotni udar može biti opasan ako na vreme ne primetite simptome.

Naše telo nastoji da održi unutrašnju temperaturu na oko 37 stepeni bez obzira na to nalazimo li se u snežnoj oluji ili usred toplotnog talasa.

To je temperatura na kojoj je naš organizam navikao da funkcioniše, ali kako živa u termometru raste, telo se mora više truditi da se njegova unutrašnja temperatura ne poveća.

Ako je telo pretoplo, ’termostat‘ u mozgu šalje impulse krvnim sudovima u koži, oni se šire, a velika količina tople krvi iz unutrašnjosti tela dolazi u kožu i hladi se. Dodatno hlađenje kože i krvi u njoj izaziva znoj, koji izlazi na površinu kože i hladi je, a time posredno hladi i krv koja cirkuliše u njoj.

Tako ohlađena krv vraća se u unutrašnjost tela i hladi je. I opet, kada termostat u mozgu proceni da je temperatura dovoljno snižena, smanjuje se protok kroz kožu i prestaje znojenje. Dakle, očigledno je da je za dobro podnošenje promena temperature okoline vrlo važno da su krvni sudovi elastični i da se njihov prečnik lako i brzo prilagođava potrebama tela.
Kada počinje problem?

Premda na prvi pogled zvuči jednostavno, pomenuti proces počinje da predstavlja svojevrstan napor za telo, a što su temperature više, telo se više napreže. Otvoreni krvotok reaguje spuštanjem krvnog pritiska i tera srce da brže pumpa krv kako bi nastavila da kruži telom. To može da izazove blage simptome poput svraba od osipa koji izaziva vrućina, ali i otečenost stopala.

Ali ako krvni pritisak dostigne preniske vrednosti, do organa ne uspeva da stigne dovoljno potrebne krvi, zbog čega je veći rizik od srčanog udara. Istovremeno, zbog znojenja se gube tečnost i so, a pritom se ravnoteža među njima u organizmu menja.

Takvo stanje u kombinaciji sa sniženim krvnim pritiskom može da rezultira toplotnim udarom.

Simptomi su vrtoglavica, nesvestica, dezorijentisanost, mučnina, grčevi u mišićima, glavobolja, obilno znojenje i umor.

Kako pomoći osobi koja je doživela toplotni udar

Ako osoba uspe da se rashladi u roku od pola sata, toplotna iscrpljenost obično nije ozbiljna.

Neki od saveta su: premestite osobu na hladno mesto, postavite je u ležeći položaj i podignite joj noge pod blagim nagibom, dajte joj puno vode (u obzir dolaze sportski napici i pića za rehidrataciju, rashladite joj kožu — nakvasite je vodom ili prebrišite sunđerom umočenim u hladnu vodu ili je hladite lepezom. Dobro je na područje oko pazuha ili na područje vrata staviti vrećice s ledom.

Ali ako osoba ne uspe da se oporavi u roku od 30 minuta, sledi toplotni udar. Reč je o akutnom medicinskom slučaju i obavezno morate pozvati hitnu pomoć. Treba istaći da ljudi koji su doživeli toplotni udar mogu prestati da se znoje, premda im je i dalje prevruće, njihova telesna temperatura može da premaši 40 stepeni i mogu izgubiti svest.
Ko je najugroženiji?

Zdrave osobe bi trebalo da se nose sa ovim problemom koristeći zdrav razum, ali pojedinci sa zdravstvenim problemima su ugroženiji od ostalih. Zbog starosti ili dugoročnih zdravstvenih stanja, poput srčanih bolesti, nekim je osobama teže da se izbore s naporima kojima toplotni udar izlaže organizam.

Srčani bolesnici imaju krute krvne sudove. Njihove unutrašnje površine su neravne i često sa arterosklerotskim nanosima. Kada je toplo, krvni sudovi u koži se prošire, više krvi odlazi u kožu, a manje krvi ostaje za unutrašnje organe, pa krvni pritisak pada. Kruti krvni sudovi ne mogu da se skupe, odnosno da smanje svoju zapreminu i time povećaju pritisak i tako omoguće snabdevanje srca, mozga, jetre i bubrega kiseonikom i hranljivim sastojcima.

Organizam osoba koje boluju od dijabetesa tipa 1 i tipa 2 brže gubi tečnost, a zbog komplikacija nastalih usled određenih bolesti, krvni sudovi i sposobnost znojenja kod nekih ljudi ne funkcionišu kao i obično. Izuzetno je važno, kažu lekari, prepoznati da vam je pretoplo i potom preduzeti odgovarajuće korake.

Reč je o nečemu što većina ljudi uzima zdravo za gotovo. Ali sasvim mala deca i bebe, kao i manje pokretne osobe ugroženije su od ostalih. Zbog bolesti mozga, poput demencije, neke osobe su nesvesne vrućine.

Jakom suncu izloženiji su od ostalih i beskućnici, a više poteškoća s vrućinom mogu da imaju i osobe koje žive u stanovima na višim spratovima, naročito ako nemaju klima-uređaj, prenosi hrvatski portal „Ekspres“.

Povećavaju li neki lekovi opasnost?

Da, ali treba nastaviti sa uzimanjem na uobičajen način i uložiti povećan napor u rashlađivanju organizma i hidriranju. Diuretici povećavaju količinu vode koju organizam izbacuje znojenjem. Brojni pacijenti ih uzimaju, uključujući i one sa srčanim problemima. Kada su temperature veoma visoke, diuretici povećavaju opasnost od dehidratacije i neravnoteže ključnih minerala u organizmu.

Lekovi za smanjenje krvnog pritiska mogu da izazovu opasan pad krvnog pritiska u situacijama kada se krvni sudovi šire da bi se izborili s vrućinom. I neki lekovi za epilepsiju i Parkinsonovu bolest mogu da utiču na prestanak znojenja, otežavajući pritom organizmu nastojanje da se rashladi.

Usled prevelikog gubitka tečnosti, lekovi poput statina, koji smanjuju nivo holesterola, mogu da postignu veću koncentraciju u krvi.
Da li vrućina ubija?

Da. U Engleskoj, na primer, svake godine od posledica visokih temperatura umre oko 2.000 osoba. Uzrok smrtnog ishoda u ovakvim situacijama najčešće su srčani i moždani udari koje obično izazove napor da se unutrašnja telesna temperatura održi stabilnom.

Viša stopa smrtnosti evidentirana je pošto je živa u termometru prešla 25 ili 26 stepeni. Međutim, raniji podaci upućuju na to da visoke temperature češće izazivaju smrt pojedinaca u proleće i rano leto, nego na „vrhuncu leta“. To se verovatno događa zbog toga što postupno nastojimo da izmenimo svakodnevno prilagođavanje kako leto odmiče i navikavamo se na borbu s vrućinom.

Podaci koji se odnose na ranije toplotne udare upućuju na to da se najviše smrtnih ishoda dogodi u prva 24 sata toplotnog talasa. I hladni frontovi mogu biti smrtonosni, ali treba im puno duže da deluju na čovekov organizam.

Studija iz 2010. godine o posledicama toplotnih talasa u devet evropskih gradova svuda je pokazala povećan broj smrtnih ishoda — od 7,6 odsto u Minhenu, do 33,6 odsto u Milanu.

Od posledica toplotnog talasa 2003. godine u Evropi je umrlo 70.000 više ljudi nego što je uobičajeno.
Noćne i dnevne temperature

Uz dnevne temperature, kada se obično postižu rekordi, ne treba zanemariti ni noćne, jer je organizmu tokom noći potreban odmor. Ako se i tokom noći naš organizam bori s nastojanjem da telesnu temperaturu održi pod kontrolom, rizik od zdravstvenih problema je veći.

sputniknews