Šta očekuje Pariz, a šta Beograd sprema za Makrona?

BEOGRAD – Zvaničnom Parizu ne smeta eventualna razmena teritorija ili promena linije razgraničenja ukoliko se Beograd i Priština o tome dogovore i to prihvate svi u regionu, poručeno je iz Jelisejske palate pred posetu predsednika Francuske Srbiji.
Kako pišu “Novosti”, takođe su istakli da nije ni na Francuskoj, ni na Nemačkoj, ni na EU da nameću rešenje, ali će sa svoje strane sve pokušati da dijalog ponovo započne.

Od posete Emanuela Makrona očekuje se da osnaži emocije koje postoje između dva naroda, što će se naročito ogledati u dočeku na Kalemegdanu i predviđenom obraćanju dvojice državnika, navodi list.

Oni će, uz otkrivanje obnovljenog Spomenika zahvalnosti Francuskoj, obići i spomenik braniocima Beograda, a u Jelisejskoj palati ističu da je Makron lično zatražio da se pokloni senima Milunke Savić.

“Francuska insistira na čvrstim prijateljskim vezama sa Srbijom i na poštovanju izuzetne žrtve srpskog naroda u Prvom svetskom ratu. Istovremeno, izražavamo želju za prevazilaženjem nerazumevanja iz 1999. godine”, navode u Jelisejskoj palati.

Kada je reč o Kosovu, izvori iz sedišta šefa francuske države naglašavaju važnost toga što je predsednik Srbije više puta potvrdio želju da se dijalog nastavi i ističu nerazumevanje za stoprocentne takse koje je uvela Priština i koje treba da budu ukinute.

U Jelisejskoj palati, takođe, ističu i da predsednik Makron u Srbiju dolazi s porukom da je Srbiji mesto u EU i da Francuska podržava evropske integracije naše zemlje.

Preciziran je stav da proces proširenja i unutrašnja reforma EU treba da teku paralelno, što je pozicija koju zastupa i Berlin.

Pariz će istovremeno od EK zatražiti izradu nove strategije o proširenju koja bi trebalo da obuhvati realnost evropske perspektive i očekivanja, s jedne strane, i zahtevnosti u konkretnom sprovođenju reformi, s druge.

U Parizu, pišu “Novosti”, mnogo očekuju od ove posete u pravcu jačanja bilateralnih odnosa, ističući takođe da to nije zamena za evropski put.

Kada je reč o odnosu Srbije i Rusije, u Parizu naglašavaju da u potpunosti razumeju postojanje ovih tradicionalno jakih veza.

“I Francuska nastoji da obnovi veze sa Moskvom. Nema razloga da nam to smeta. U regionu su sve prisutnije i Kina i Turska , ali mi ne gledamo kako to da smanjimo, već kako da ojačamo naše prisustvo””, ističu izvori u Jelisejskoj palati.

“Politika” piše da će tokom posete francuske delegacije, pored političkog segmenta, posebna pažnja biti posvećena poeziji i muzici koje svedoče o trajnosti srpsko-francuskih odnosa .

Prema rečima profesora Fakulteta za kulturu i medije Milivoja Pavlovića, francuska delegacija će čuti dve najpoznatije pesme iz Prvog svetskog rata – “Tamo daleko” i “Kreće se lađa francuska”, kao i dosta mlađu “”Pesmu francusko-srpskog prijateljstva”, nastalu pre tri decenije.

Pesma je izvedena i pred nekadašnjim predsednikom Francuske Fransoa Miteranom, a kaseta sa snimkom proletos je dostavljena organizatorima dočeka predsednika Makrona.

Francuskog predsednika će, inače, u Beogradu čuvati 4.000 specijalaca a mere bezbednosti biće na najvišem nivou.

Nekoliko desetina francuskih bezbednjaka već je stiglo u našu zemlju a jedan broj će doći zajedno sa Makronom, piše “Blic”, navodeći da francuski lider stiže u Beograd sam – bez supruge Brižit.

Za potrebe Makronovog obezbeđenja biće angažovani i pripadnici vojske i policije, među kojima i snajperisti.

Ulice kojima se bude kretala kolona sa vozilima francuske delegacije biće u etapama zatvarane.

Tokom posete Makrona i o sporazumi o vojnoj saradnji

Makron stiže u posetu Beogradu, a tokom njegovog boravka Srbija i Francuska potpisaće 20 sporazuma, od kojih je pet iz oblasti naoružanja i vojne opreme.

Pomoćnik ministra odbrane u Sektoru za materijalne resurse, Nenad Miloradović, rekao je na RTS da Srbija i Francuska imaju potpisan sporazum o strateškom partnerstvu i da već sarađuju.

Podseća da su nabavljeni “Erbasovi” helikopteri.

Pre dve godine od francuskih proizvođača nabavljeno je više stotina optoelektronskih uređaja, a Miloradović ističe da se saradnja odnosi na proizvode najvišeg tehnološkog nivoa.

Miloradović je rekao da će biti potpisana tri memoranduma o razumevanju i da se oni odnose na radarske i elektronske sisteme, ali i na saradnju u oblasti proizvodnje i održavanje tih sistema u Srbiji.

Kada je reč o nabavci novih sistema naoružanja, Miloradović navodi da je konkretno reč o PVO sistemu “mistral” za koji kaže da je jedan od najboljih u svetu.

Planirano je da se taj sistem integriše u sistem PASARS čime će se sposobnost Vojske Srbije značajno podići.

Miloradović naglašava da su u pitanju najsavremenije tehnologije i da je strateški cilj da se njima opremi Vojska Srbije i da se, što je moguće više, podignu njene sposobnosti da odgovori na savremene pretnje.

“To je pravi put da se očuva mir i stabilnost u regionu”, rekao je Miloradović.

Kaže i da uz to ide osposobljavanje domaće industrije da učestvuje u tehnološkoj utakmici u svetu.

Srbija i Francuska zajedno učestvuju i u mirovnim misijama.

Huper: Makronova poseta “izviđačka” misija za dijalog

Balkanolog i bivši američki diplomata Džejms Huper smatra da francuski predsednik Emanuel Makron dolazi u Beograd kako bi izvideo mogućnosti obnavljanja dijaloga Beograda i Prištine.

Huper je za “Glas Amerike” (VoA) rekao da su dve strane praktično dogovorile sveobuhvatni sporazum, koji, po svojoj prirodi, kako kaže, iziskuje teritorijalno prilagođavanje, što je kancelarka Merkel odbila kao deo rešenja, a Makronu je sada ostavljen “vruć krompir” da vidi da li postoji alternativa sveobuhvatnom sporazumu.

On lično smatra da parcijalna rešenja nisu rešenja.

Huper veruje da Makron dolazi u Beograd na inicijativu nemačke kancelarkel, nakon što je blokirala sporazum koji su dve strane praktično dogovorile.

“U svemu ovome dogodilo se nešto neverovatno, srpski i kosovski lideri postigli su koncept, koji se odnosio na demarkaciju granice, što je uključivalo i relativno malu razmenu teritorija, a to nisu prihvatili Evropljani. Dvojica lidera su u priličnoj meri došli do dogovora, ali su ga Evropljani odbacili, a ponajviše Nemačka, čiji je stav presudan”, kaže Huper za VoA.

Ističe da mu je neverovatno da je sveobuhvatni dogovor odbačen, a da nije ponuđena nikakva alternativa.

“Potom je Merkel ostavila Makronu da vidi da li postoji način da razbijeni dogovor može da se zameni nekom vrstom procesa, koji bi doveo do novog dogovora”, kaže Huper.

Kako kaže, Merkel je prenela srpskom predsedniku Aleksandru Vučiću da se protivi izmeni granice, što je označilo kraj dogovora koji je postignut sa kosovskim predsednikom Hašimom Tačijem.

“Uveren sam da bi dogovor, da je bio ostvaren, znatno doprineo bržem ulasku Srbije u EU, kao što verujem da bi i Kosovo lakše dobilo članstvo u Ujedinjenim nacijama”, smatra Huper.

Mišljenja je da “debakl u Berlinu”, kako ga naziva, znači i mogući kraj postizanja sveobuhvatnog dogovora u načelu.

Huper, međutim, tvrdi da ne postoji alternativa sveobuhvatnom dogovoru, koji po svojoj prirodi, kako kaže, iziskuje teritorijalno prilagođavanje, što Merkelova odbija kao deo rešenja.

“Sada je na EU, Makronu je ostavljen ‘vruć krompir’ da pronađe da li postoji alternativa sveobuhvatnom sporazumu, koji su dve strane imale. Jer, sada imate situaciju u kojoj je cela ideja sveobuhvatnog dogovora ugrožena. Pokušavaju da nađu drugo rešenje, ali njega nema”, rekao je Huper.

Prema njegovim rečima, američka administracija, za razliku od Evropljana, shvata da sveobuhvatan sporazum o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine mora da uključi određenu razmenu teritorija.

“Realnost je da nema prostora za parcijalna rešenja. Setite se Briselskog sporazuma, u čijem je središtu bilo formiranje Zajednice srpskih opština, koji je Ketrin Ešton, prethodnica Federike Mogerini, postigla 2013. Taj dogovor je zamro, jer kosovska strana to nije želela da prihvati”, kaže Huper.

Tvrdi da Nemačka još uvek nije naučila važnu lekciju, a da će Makron tokom predstojeće posete Beogradu pokazati da li je Francuska u tome svesnija.

Izvor: Tanjug, Novosti