ATMOSFERA KLJUČANJA: Balkanski “kamenčići u cipeli” uskoro bi mogli da postanu ozbiljan bol za celu evropu!

“Kamenčić u cipeli” – tako je pre izvesnog vremena bugarski premijer Bojko Borisov nazvao problem Beograda i Prištine koji, kako je rekao, “ako ga ne izvadimo, ako to ne prođe, onda nema načina da razgovaramo o infrastrukturnoj ili digitalnoj povezanosti”.

Borisov je to rekao na marginama kongresa njegove stranke GERB, govoreći generalno o smirivanju strasti na Balkanu, a “kosovski čvor” mu je poslužio kao primer.

Međutim, tih kamenčića u cipeli ima i mimo Kosova, i to naročito kada je u pitanju odnos EU i Zapadnog Balkana. Da oni “žuljaju” i međusobne odnose, ali i Uniju koja još nije sigurna da li želi proširenje, reformu, prvo jedno pa drugo, ili oba u isto vreme, nije nepoznanica, tim pre što ni u samoj zajednici evropskih naroda nema jedistvenog stava šta i kako dalje.

Sa druge strane, zemlje Zapadnog Balkana, neke sa manje neke sa više prava, očekuju ispunjenje obećanja koja im je upravo Unija dala ali, pošto taj proces ne ide baš tako glatko, svako malo napravi se po neki “žulj”.

Da li će ga sanirati, ili bi on mogao i da pukne, pitanje je koje se često postavlja, dok svi čekaju konačnu odluku i odgovor na pitanje: šta dalje, da li se EU proširuje, produbljuje, reformiše, ili je posredni samo još jedna lažna dilema?

Dok ne stigne odgovor, na Balkanu s vremena na vreme ključa, i dok taj proces traje a EU se preispituje, ozbiljni problemi su na vidiku.
Dijalog Beograda i Prištine

Obema stranama jasno je rečeno da mogu da se pozdrave od evrointegracija ukoliko ne reše spor koji imaju i ne potpišu pravno-obavezujući sporazum o normalizaciji odnosa.

Dok se čeka taj “istorijski” sporazum kako ga mnogi nazivaju, i onako vrlo ozbiljni problemi, sve više uzimaju maha. Priština sa jedne strane uvodi takse na srpsku robu, taži priznanje nezavisnosti, dok Beograd insistira na ukidanju istih tih taksi i nastavku dijaloga.

Međutim, iza diplomatskih preganjanj ključaju ozbilje tenzije, sa sve češćim upadima kosovske policije na sever KiM, optuživanjem Srbije za genocid i prljavim kampanjama, ali i, sa druge strane, blokadama članstva Kosova u međunardonim organizacijama, pa i ozbiljnom diplomatskom radu na povlačenju priznanja.

Iako Borisovu sve ovo izgleda kao “kamenčić u cipeli”, nije teško zaključiti da je reč o “žulju” koji bi bilo kada mogao da pukne.
Makedonija i pristupni pregovori

Sa druge strane, Severna Makedonija i Grčka su svoj “kamenčić” izvadile rešivši višedecenijski spor oko imena. To je ujedno za Makedoniju bio i uslov da bi otpočela pregovore za pristupanje Uniji, ali oni za sada izostaju.

Ukoliko to ostane tako, a za sada datuma nema, gotovo je izvesno da bi građani mogli da se demorališu, da bi na snazi mogli da dobiju Albanci iz ove zemlje, koji bi se okrenuli jednoj drugoj “ponudi” – stvaranju takozvane “velike Albanije”.

Iako je pristupila NATO, nastavak evrointegracija je ipak ono što Makedonce više zanima, a njihov izostanak samo preti da napravi jednu ozbiljnu pometnju.
Albanske neskrivene namere

Za to vreme premijeru Albanije Ediju Rami ljulja se fotelja, koji je inače svojim biračima takođe obećavao otpočinjanje pregovora sa EU. Kao i u slučaju Severne Makedonije, početak pregovora je odložen. Rama ne krije razočarenje ovakvom “packom” iz EU, ali ne krije ni svoje ideje koje bi podstakle stvaranje “velike Albanije”.

On je sve to neskriveno, i u više navrata ponovio, a poslednji primer je potpisivanje sporazuma između Tirane i Prištine o, praktično, zajedničkoj spoljnoj politici, zajedničkim ambasadama, razmenama osoblja i iskustva…
Priština i vizna liberalizacija

U toj “igri” je i Priština koja je, doduše prilično daleko od otpočinjanja pregovora, ali samatra da se Unija ponela nepravedno. Naime, jedna od stvari na kojoj je ozbiljno rađeno je vizna liberalizacija sa EU.

Prištinske vlasti su, kako tvrde, ispunile ono što je od njih traženo, ali vizna liberalizacija je izostala. Upravo to postao je još jedan razlog za frustracije i otovoreno zatezanje na relaciji sa Beogradom i agresivne poteze kako prema Srbiji, tako i u pravcu stvaranja velike Albancije .
BiH na početku

Svemu ovome treba dodati i Bosnu i Hercegovinu, po mnogo čemu nefunkcionalnu državu. Netrpeljivost, svađe, potpirivanje sukoba, nacionalizam samo su neki od problema sa kojima se ne tako uspešno bori. Zato BiH i dalje popunjava upitnik o EU, i prilično je daleko od bilo kakve ozbiljnije priče kada je reč o članstvu u Uniji.

Ne treba zanemariti ni ruski uticaj kojem je BiH izložena preko RS, ali i turski koji uopšte nije zanemarljiv.

Sve ovo su kamenčići koji su i u balkanskim, ali i evropskim cipelama. Oni će po svoj prilici nastaviti da budu na istom mestu dok se EU ne usaglasi, i u nadi da neće izazvati ozbiljne probleme ili, još gore, nekakvu eksalaciju.

– Posledice novog “ne” za Severnu Makedoniju i Albaniju su veoma ozbiljne. Dok u privreda EU raste, a ekonomska kriza je savladana, na Balkanu, pa i u Albaniji i Severnoj Makedoniji, ljudi nemaju čemu drugom da se nadaju sem ulasku svojih država u EU. Ako to u oktobru bude odloženo i po treći put, ljudi će izgubiti poverenje i nadu, i odbiće da dalje čekaju – kaže Florijan Biber, pofesor sa univerziteta u Gracu, prenosi Euroaktiv.
Ako bude odlaganja, biće problema sa demokratijom

Kako kaže, ako ponovo dođe do “odlaganja datuma”, biće problema i s demokratijom. Kako kaže, uprkos skepticizmu Francuske, produbljavanje i proširenje EU mogu ići uporedo, kako je i bilo u poslednje dve decenije.

Sličnog stava je i Srđan Cvijić iz Instituta Otvorenog društva za evropsku politiku, koji smatra da promena načina odlučivanja i neke druge koje predsednik Francuske traži u ime efikasnosti EU, ne iziskuju pauziranje procesa radi promene Evropskog sporazuma.

– Zato ta reforma i proširenje mogu ići ruku pod ruku – kaže on.

O problemu sa jedinstvenim stavom po pitanju proširenja govorio je i Dušan Reljić, šef kancelarije u Briselu Nemačkog instituta za nauku i politiku.

– Odluke donose sve države-članice EU, Brisel nema jedinstven stav o procesu proširenja, Nemačka je zainteresovana za taj proces, Francuska je iskomplikovala stanje, Albanija izgubila poverenje zbog političke krize, te će samo Severna Makedonija imati neke šanse, pogotovo zato što postoji pritisak iz SAD – rekao je Reljić.

Upitan o mogućnostima ponovnog pokretanja pregovora Beograda i Prištine, kaže da za sada ne vidi tu mogućnost i podsetio da Nemačka i Francuska nisu uspele da za to nađu način na neformalnom aprilskom samitu u Berlinu.

– Rešenje bi da bude proizvod konsenzusa svih uključenih strana, što neće biti moguće bez aktivnog interesovanja EU – rekao je on, uz opasku da je “pre svega je na Evropljanima da se bave tim pitanjem iako, bilo kakvo rešenje neće biti moguće bez učešća Rusije”.

Izvor: Blic