Vanja Grbić: Šta su mi na Hilandaru rekli o sudbini Kosova (video)

Kada stanem ispred ploče gde su napisane reči Svetog kneza Lazara, zapitam se — da se danas probudi, da li bi ponovo bio spreman da dâ svoj život u bici na Kosovu, kao što je to uradio 1389? Da li smo mi dostojni njihove žrtve?“, kaže u intervjuu za Sputnjik slavni odbojkaš.

Jedan od najboljih odbojkaša s ovih prostora svih vremena Vladimir Grbić otkrio je za Sputnjik kako se igra odbojka sa tribina protiv Rusa na Olimpijadi, u kakvom mu je sećanju ostala sezona koju je proveo u klubu „Dinamo“ u Moskvi, ali i zbog čega je u Japanu 1998. na Svetskom prvenstvu nakon povede nad reprezentacijom Amerike u kameru izgovorio „koga će ovi da bombarduju“.

„Moram da se vratim dve godine ranije. Kad smo osvojili bronzanu medalju u Americi, vratili smo se nazad i dočekalo nas je pola miliona ljudi na Trgu republike. Dok smo se probijali kroz masu ka bini, zaustavila me je jedna baka sa osamdeset i kusur godina i rekla mi je:

„Sine, hvala ti na svemu, sad mogu da umrem.“ Ja sam u tom trenutku u stvari ponosan. Tada sam shvatio koliko naše igranje za reprezentaciju znači narodu, koliko su ubijeni u pojam i koliko svaki uspeh da se osete ponosni, važni, jeste u stvari nešto što njima daje energiju i život. Ja sam svestan u tom trenutku koliko je ta poruka njima bila važna da se osete jaki. Moja šala, kao moja šala postala je nešto što su ljudi ponavljali danima, nešto što se vrtelo na Si-En-Enu, naravno sa prevodom, i nešto što se kasnije obistinilo“, objašnjava član odbojkaške Kuće slavnih.

Prema Grbićevim rečima ono što jedan narod, jednu naciju čini onim što jeste, je pre svega njegova tradicija, njegova vera i odnos prema onome što je bilo. A, kako on kaže, mi pokušavamo konstantno da negiramo i da zaboravljamo ko smo i šta smo.

Na pitanje kako bi car Lazar, za kojeg kaže da je njegov predak, rešio pitanje Kosova danas, i da li bi bio za razgraničenje, naš sagovornik odgovara da je tokom boravka na Hilandaru čuo zanimljiv stav.

„Kosovo je bilo naše, pa je onda bilo njihovo, pa opet naše, pa evo, sada je njihovo. Nije naše da se bavimo time mora ili ne… Mi moramo da verujemo i nikada da ne odustanemo. Telo ne može da živi bez duše, može bez srca, zamenite, stavite pejsmejker, ali bez duše ne može. Možete da prodate i organe, a zna se bez čega se ne može, šta nas čini nama. Nije pitanje ponosa, tvrdoglavosti, jer mi znamo šta nas je u prethodnih 20-25 godina koštalo. Koju poruku ćemo mi poslati našoj deci? Koja je vrednost kosovskih manastira? 136 manastira i crkava na Kosovu je srušeno. Znači, povlači se priča da li Kosovo treba da uđe u UNESKO ili ne. Niko ne pita da li treba da se renovira nešto što je nasleđe najvrednije. Notr Dam, apsolutno ja jesam za to da treba da se pomogne. Ajde mi konačno da se okrenemo sebi i da počnemo da razmišljamo o onome ko smo mi, šta smo mi. Vi u Srbiji kao da ne smete da kažete da ste Srbin“, iskren je odbojkaš.

Na kraju razgovora Grbić je napravio interesantno poređenje politike i sporta.

„Politika i sport su dve vrlo suprotne platforme. U politici morate da koristite svoju umešnost da ostvarite određeni cilj i apsolutno vam je sve dozvoljeno i nikad se ne ide jednostavnim, iskrenim i otvorenim putem. Sport je suprotan. U sportu upravo tražeći najbolji mogući kvalitet, zajedništvo, iskreni odnos, saradnju dolazite do onoga što je suštinski isti, odnosno, vrhunski rezultat. I preselekcijom do vrha dolaze najbolji. U politici to baš i nije tako.“

sputniknews