PUTIN IZGUBIO STRPLJENJE! Rusija uzvratila udarac, Ukrajina će se zadrmati u temeljima, KIJEV ĆE OVO BAŠ DA BOLI!

Dana 10. aprila ukrajinska vlada je produžila i proširila trgovinske sankcije protiv Ruske Federacije, namećući embargo na uvoz formaldehida, koncentrata karbamida i formaldehida, opruga za teretne vagone, električnu opremu za automatizaciju železnica i komunikacijske uređaje kao i za električne vodiče za napone iznad 1.000 volti.

Dalje, Ukrajina je zabranila uvoz staklene ambalaže, uključujući tegle, boce za hranu i piće i kontejnere, robe koje je u 2018. iz Rusije uvezla u vrednosti od osam miliona dolara. Ranije je Moskva na neprijateljske poteze vlade iz Kijeva uglavnom reagovala blago, kako ne bi pogodila ukrajinsko stanovništvo i pozivala ukrajinske vlasti da se urazume i obrate pažnju na štetne posledice svojih suludih odluka.

Međutim, sada je, kao odgovor na te nove „neprijateljske akcije“, kako ih je opisao premijer Dmitrij Medvedev, Rusija odlučila da usvoji protivmere čija će ekonomska težina za Ukrajinu biti puno osetnija nego šteta koju će potencijalno pretrpeti Rusija, ako je bude i bilo.

Na primer, ruska vlada je zabranila uvoz odeće, obuće, papira, višeslojnog kartona, čeličnih cevi, običnog i posuđa od emajliranog čelika, instalacione cevi za buldožere na gusenicama i bagere s jednom kašikom. Ova roba je Ukrajini 2018. donela gotovo 250 miliona dolara prihoda.

Ali ovo je samo prvi efekat „hladnog ruskog poljupca“. Drugi je verovatno mnogo teži za ukrajinsku ekonomiju, s obzirom da je Ruska Federacija zabranila izvoz nafte i naftnih derivata u Ukrajinu. Ugalj i naftni proizvodi se sada mogu izvoziti u Ukrajinu tek nakon dobijanja posebne dozvole od ruskog Ministarstva ekonomskog razvoja, a mera stupa na snagu 1. juna 2019. godine.

Podsetimo da je Ukrajina 2018. godine uvezla 12,4 miliona tona uglja iz Rusije, 10 odsto više nego u 2017. Uvoz iz Rusije čini 40 odsto ukupnog uvoza uglja u Ukrajini, a susednoj zemlji je preko potreban za toplane za domaćinstva, termoelektrane i industriju. Drugim rečima, ukupni ili čak delimični prestanak ruske isporuke uglja mogao bi imati ozbiljne posledice za ukrajinsku ekonomiju.

Ovo je posebno bolno, jer ostali dobavljači iz Kanade, Poljske i Sjedinjenih Država nemaju istu politiku formiranja cena kao Moskva, stoga je ruski ugalj za ukrajinske kompanije puno povoljniji, a crna metalurgija je mogla da računa na brze i sigurne isporuke ruskog antracita, koji je kvalitetniji i jeftiniji od zamenskog iz Južnoafričke Republike i drugih dobavljača.

Zbog hirovitih oluka odlazeće Porošenkove vlade, Ukrajinci sada rizikuju da im se računi komunalnih usluga povećaju, jer se većina električne energije u Ukrajini proizvodi u termoelektranama na ugalj. Isporuke tople vode i grejanje domaćinstava takođe zavise od uglja i sada će sve zavisiti od odobrenja koje izdaje ili ne rusko Ministarstvo ekonomskog razvoja.

Što se tiče nafte i derivata, uprkos ukrajinskoj diversifikaciji uvoza nafte, koja se delom dobavlja iz Azerbejdžana, Irana i Alžira, od 2014. godine je 70-75 odsto nafte na ukrajinskom tržištu i dalje ruskog porekla. Od te količine direktno iz Rusije dolazi 30-35 odsto, a ostatak dolazi iz Belorusije, gde se rafiniše ruska sirova nafta, a derivati se prodaju ukrajinskim kupcima.

Kompanija Ukrtanafta je već upozorila na rizik od gubitka većine zaliha, ukazujući kako bi to moglo dovesti do kolapsa tržišta goriva, potkopavanja ukrajinske ekonomije i ugrožavanja nacionalne bezbednosti. Ukrajinski naftni koncern je pozvao ukrajinske vlasti da odmah uklone sve carine i preferencijalne poreze koji se primenjuju na ruske naftne proizvode kako bi se podstakla domaća industrija i ekonomija uopšte.

Ukrtanafta je takođe zatražila pomoć vlade za povećanje proizvodnih kapaciteta ukrajinskih rafinerija i tako diversifikuje snabdevanje zemlje naftnim proizvodima s povećanjem uvoza sirove nafte iz Kaspijskog mora, koju kupuje od Azerbejdžana. Međutim, malo je verovatno da će Azerbajdžan u roku od tri ili četiri godine moći da poveća isporuke nafte za Ukrajinu.

S druge strane, moguće je da će Belorusija opet uspeti, kao što je bio slučaj sa ugljem, koji isporučuje Ukrajini uprkos tome što nema nijedan rudnik uglja, da poveća ulogu ključnog dobavljača uglja, omogućujući Ukrajini da nastavi da prima rusko gorivo. Ali, uloga posrednika se plaća i uvek završava naduvavanjem računa.

Ako se odgovor Rusije na nove ukrajinske sankcije može činiti brutalnim i neproporcionalnim, treba zapamtiti dve stvari. Prvo da je Rusija imala dovoljno strpljenja s Ukrajinom, koje je nestalo u pet godina frenetične rusofobije i sankcija koje su se neprestano proširivale do apsurda, kao što je nedavna zabrana bilo kog direktnog leta između Ukrajine i Rusije. Za rusku vladu je Ukrajina davno prešla sve granice i sada su u Moskvi to odlučili da pretvore u zakon o trgovini.

Drugo, na inicijativu Kijeva je 1. aprila 2019. raskinut Ugovor o prijateljstvu i saradnji između dveju zemalja, prema kom je Ukrajina imala povlastice kao i brojne druge zemlje post-sovjetskog prostora. Legendarnog strpljenja i ljubaznosti Rusije prema Ukrajini više nema.

Ukrajina je verovala da je udarila Rusiju u trenutku kada je Moskva skinula rukavice, misleći kako se niko neće preterano uzrujavati na novi kijevski besmisao. Ukrajinske sankcije nemaju nikakvo logično objašnjenje i mogu se razumeti samo u kontekstu propagande ukrajinskih nacionalista, koji i ne razmišljaju o dobrobiti stanovništva.

Ovakav nesrazmeran odgovor Moskve znači kako se može očekivati da će se takvi ruski odgovori u budućnosti umnožiti, osim ako novi ukrajinski predsednik ne oporavi Ukrajinu koja sada srlja ravno u propast.

(Vebtribune)