Nemačka predlaže specijalni status za sever Kosova?

Cilj predstojeće regionalne konferencije u Berlinu o Zapadnom Balkanu je da se “sahrani” plan o razmeni teritorija, tvrdi bečki dnevnik “Standard” i dodaje da kabinet nemačke kancelarke Angele Merkel namerava da predloži specijalni status za sever Kosova.

“Kancelarka namerava sada da predloži da sever Kosova dobije jednu vrstu specijalnog statusa – to je utemeljeno i u ideji Zajednice srpskih opština, čije je formiranje dogovoreno Briselskim sporazumom iz 2013., ali do sada nije primenjeno“, naglašava list.

“Standard” piše da je Merkelova sazvala za 29. aprila balkanski samit u Berlinu, gde treba da se “sahrani” diskusija o promeni granica po etničkim kriterijumima

Samit se, navodi list, održava na inicijativu kancelarke Merkel i predsednika Francuske Emanuela Makrona, a pozvani su premijeri celog regiona uz šefove vlada Slovenije i Hrvatske, te i predsednika Srbije Aleksandra Vučića i privremenih prištinskih vlasti Hašim Tači.

Podseća se da je Nemačka striktno protiv ideje promene granica, što su podržali visoka predstavnica EU Federika Mogerini, evropski komesar Johanes Han i savetnik u američkoj administraciji Džon Bolton, ali i Austrija i Mađarska, što je, ukazuje list, dijametralno suprotno dosadašnjoj politici zapada.

– Moj utisak je da je dijalog izgubio na snazi, pa u tom smislu neće ni biti razmene teritorija – naglašava ekspert za Balkan Ivan Krastev.

“Standard” tvrdi da je ideja razmene teritorija pre svega kod Srba južno od Ibra izazvao veliki strah od progona, kao i da su SAD, u međuvremenu, prema diplomatskim krugovima, odustale od ove ideje, jer je spoznato da bi to bilo povezano sa pravnim i bezbednosnopolitičkim teškoćama.

Članovi Nacionalnog bezbednosnog saveta vratili su se iz Evrope u Vašington zabrinuti, i prenose sada da je možda lako razmenjivati šume i polja, ali ne mesta u kojima žive ljudi.

U Berlinu, prema listu, svakako smatraju da je važnije da se postigne “dobra sporazum” između Beograda i Prištine, nego brzi dogovor, a taj stav deli i Francuska, kojoj je na Balkanu pre svega važno da se uspostavi veća vladavina prava.

“Standard” ističe da sporazum treba da dovede do normalizacije „dve države“ u okviru procesa približavanja EU.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, kako tvrdi list, želi za priznanje Kosova da dobije nešto i u tome je podržan od pojedinih Evropljana, što bi vodilo ka konceptu “teritorija za status“.

Na skupu u Berlinu biće upućen jasan signal za obustavu tih težnji Mogherinijevoj, navodi list prenoseći izjavu nemačkog poslanika Manuela Saracina da su granice na Zapadnom Balkanu nedodirljive.

– Nedavna presuda protiv ratnog zločinca Radovana Karadžića nas je bolno podsetila šta se dešava kada političari slede politiku etnički čistih teritorija. Ta ideja je ruganje žrtvama ratnih zločina i opasna po mir u Evropi – naglašava on.

Bivši austrijski diplomata, koji je učestvovao u izradi Ahtisarijevog plana, Albert Roan, kaže da se u izradi tog dokumenta, koji je osnova kosovskog ustava, polazilo od toga da je u 21.veku moguće pretpostaviti da ljudi na Balkanu mogu da prevaziđu razmišljanaj Srednjeg veka i da su sposobni da žive u multietničkim društvima.

Roan smatra da to što se uopšte uzima u obzir razmena teritorija ima veze sa novom američkom administracijom.

Dodaje da bi Ahtisarijev plan bio “uništen” razmenom teritorija, i da bi tada bila dovedena u pitanja manjinska prava, kao i kompletna konstrukcija.

Izvor: Tanjug