AMERIKA U PANICI: Putin polako osvaja Arktik i pravi najkraći put od Kine do Evrope

Tokom prošle godine pomorskim putevima koji vode preko Arktika prevezeno je 20 miliona tona robe iz istočne Azije do Evrope i suprotno, a plan Rusije je da ovu količinu učetverostruči do 2025. godine.

Rusija je oduvek smatrala Arktik za strateški važno područje, a sada uloga najsevernijeg dela Zemlje postaje još veća. Predsednik Vladimir Putin najavio je ambiciozan program kojim će se obezbediti veća prisutnost Moskve na Arktiku i izgraditi nove pomorske luke i prateća infrastruktura.

Govoreći na Arktičkom forumu koji je održan u Sankt Peterburgu, a kom su prisustvovali i predstavnici Finske, Islanda, Norveške i Švedske, Putin je predstavio plan koji bi uskoro mogao znatno da promeni trgovački, pomorski promet između Azije i Evrope.

Naime, tokom prošle godine pomorskim putevima koji vode preko Arktika prevezeno je 20 miliona tona robe iz istočne Azije do Evrope i suprotno, a plan Rusije je da ovu količinu učetverostruči do 2025.

– Ovo je vrlo realističan i pomno isplaniran cilj. Potrebno je severnu rutu učiniti bezbednom i komercijalno isplativom – rekao je Putin.

Upravo to je razlog zbog čega Rusija vrlo intenzivno gradi nova tri nuklearna ledolomca. Moskva u svojoj floti ledolomaca, inače najvećoj na svetu, već poseduje četiri ovakva broda, a izgradnjom novih plovila broj će im se gotovo udvostručiti.

Kada se njima dodaju i klasični teški ledolomci, do 2035. Rusija će pod svojom zastavom imati 13 velikih ledolomaca što je kapacitet koji bez većih problema može održavati arktički plovni put otvorenim tokom čitave godine.

– Od toga će devet ledolomaca biti na nuklearni pogon – rekao je Putin.

Ujedno, Rusija će i dodatno proširiti ključne luke na istočnom i zapadnom delu plovnog puta, Petropavlovsk na Kamčatki i Murmansk nedaleko od granice sa Finskom i Norveškom.

– Za ove projekte smo otvoreni prema svima, i pozivamo strane kompanije na partnerstvo i zajedničko ulaganje – naglasio je Putin. Ruskom predsedniku Arktik je odavno vrlo zanimljivo strateško područje.

Rusija je počela da jača svoja postrojenja za delovanje na ovom nepristupačnom terenu. Izgrađene su nove vojne baze i pojačana je vazdušna i pomorska prisutnost, što ni najmanje ne čudi jer Rusija kontroliše polovinu arktičke obale.

Klimatske promene, do kojih je u poslednjih desetak godina došlo, izazvale su povlačenje i otapanje leda na severu Zemlje, pa su bogata nalazišta energenata i minerala sada znatno pristupačnija nego pre nekoliko decenija. Iako cena nafte stagnira već godinama, Rusiji je Arktik zanimljiv i zbog pomorskih puteva koji, smanjenjem ledenog pokrivača, postaju sve pristupačniji i komercijalno isplativiji.

Pored klasične infrastrukture i luka, dodatno se pojačavaju i ruski vojni kapaciteti na Arktiku, području za koje se veruje da sadrži četvrtinu svetskih, još uvek neotkrivenih ili nedovoljno poznatih, nalazišta nafte i gasa. Prema ruskom ministru spoljnih poslova Sergeju Lavrovu, vojna pojačanja se tamo nalaze sa svrhom, kako bi zaštitili nacionalne interese Rusije.

– Moramo obezbediti naše odbrambene sposobnosti, posebno u svetlu vojno-političke situacije nedaleko do naših granica, izjavio je Lavrov, očito aludirajući na nedavne vežbe koje je NATO izveo na području Norveške.

Pomorska ruta preko Arktika koju sada Rusija želi da oživi i intenzivira bitna je i u geopolitičkom smsilsu. Pre svega, ovaj put je prilično zanimljiv Kini jer se njim znatno smanjuje put za dostavu kineske robe do Evrope, čime njihovi proizvodi postaju jeftiniji i još konkurentniji.

Smešten unutar “Ruske ekonomske zone”, ovaj transportni koridor se kreće duž čitave severne ruske obale, što Rusiji pruža mogućnost kontrole čitavog prometa. U skladu sa pomorskim pravom, Rusija sada od brodova koji prolaze ovim putem zahteva najavu prolaska 45 dana unapred, zahteva ruskog pilota na brodu, kao i znatnu naknadu za plovidbu, što doprinosi državnom budžetu.

Uz sve to, Moskva tvrdi kako ima pravo da uskrati pravo prolaska plovilima koja krše njihova pravila.

Za kontrolu nad područjem dubokog Arktika, koje je još uvek prilično nedefinisano, u ovom trenutku se bore Kanada, Norveška, Rusija, Danska, Island, Švedska, Finska i SAD. Kako je za potpunu kontrolu nad pojedinim delovima Arktika potrebno dokazati kontinentalnu povezanost, nekoliko zemalja je, među njima i Rusija, podnelo zahteve za teritorijom prilažući uz to naučne radove koji potkrepljuju njihove tvrdnje. U svakom slučaju, ulog na Arktiku je veliki, ali svi se slažu kako je oko podele i budućnosti Arktika potrebno međusobno sarađivati.

– Arktik se opisuje kao geopolitička vrela tačka sveta, ali za nas je to regija stabilnosti i mira – kaže norveška premijerka Erna Solberg.

Bonus video

Putin pritisnuo „crveno dugme“

Izvor: Večernji list